Religija

Religija

Nastanak religijske svesti

Reč religija potiče od latinske reči RELIGO, RELIGERE (svezati, povezati), a reč je o duhovnoj vezi pripadnika neke društvene zajednice sa natprirodnim bićem. Prva karakteristika religije upravo je ta duhovna povezanost pripadnika jedne druge zajednice sa natprirodnim bićem koje se shvata kao sveto biće koga ljudi poštuju, ali se i plaše njega. Druga karakteristika religije je postojanje molitve kojom se od svetog bića nesto zahteva, ali i postojanje običaja prinošenja žrtve čime se odaje zahvalnost natprirodnom biću.

Ovo je suština sociološkog tumačenja religije. Pored sociološkog postoje i druga tumačenja religije medju kojima se izdvaja psihoanaliticko tumačenje religije čiji je autor Zigmunt Frojd. Prema ovom tumačenju religija je rezultat Edipovog kompleksa, odnosno doživljavanje oca kao rivala (suparnika) u odnosu na majku zbog čega se otac poštuje, ali se i plaše njega. Pojam religije može da se koristi u širem i užem značenju.

U širem značenju religija obuhvata sve oblike religijske svesti od prvih, a to su: toteizam, fetišizam, magija i animizam, zatim politeizam (verovanje u više bogova) ili mitologija i najviši oblik monoteističke religije. Najpoznatije monoteističke religije su: Jevrejstvo, Hrišćanstvo, Budizam, Islam.

U užem značenju pod religijom se podrazumevaju samo monoteističke religije. Razlike izmedju primitivnih oblika religije sveta i religije u užem smislu:

1. Primitivni oblici religije nastoje da direktno utiču na prirodu dok monoteisticke religije to čine indirektno preko natprirodnog bića.
2. Obredi ili rituali u primitivnim religijama se odvijaju u bilo koje vreme dok se u monoteističkim ritualima odvijaju u pravilim vremenskim razmacima.
3. Primitivne religije nastoje da ostvare neposredan efekat u odnosu na pripadnike jedne društvene zajednice dok druge ne teže neposrednom efektu već preko natprirodnog bića nastoje da ostvare vezu sa svojim precima.
4. Primitivne religije se karakterišu obavljanjem obreda bilo gde, dok se u monoteističkim obred uvek obavlja pored kućnog ognjišta ili u crkvi.

Dodole

Obred ili ritual su praktične radnje koje su praćene plesom i pevanjem. Obično se vrši prilikom prinošenja žrtve. Kult pored čulno dostupnih radnji ima i svoju duhovnu stranu. Ono se ogleda u obožavanju predmeta, biljaka ili životinja. U hrišćanstvu je veoma jak kult predaka. Značajni kulti: kult krsne slave kojom se odaje zahvalnost zaštitniku kuće, kult zadušnica poštovanje umrlim rođacima i prijateljima, kult badnje večeri kojom se simboličko pozivaju preci na večeru. Bitno je znati da se kult uvek vrši u određeno vreme. Ritual ili obred se vezuju za konkretni događaj: obred vezan za venčanje, sahrane…

U različitim  etapama prvobitne zajednice u zavisnosti od stepena razvoja javljaju se pojedini oblici ljudske svesti:

1. Totemizam je misteriozna veza krvne ili grupne sredničke povezanosti pripadnika jedne društvene zajednice, obično je to plemenska zajednica koji veruju da imaju zajedničko poreklo. Totemizam je drugim rečima bratska i sestrinska povezanost pripadnika jedne društvene zajednice koji veruju da imaju zajedničkog pretka ( sveta biljka ili posvećena životinja ) u zavisnosti od toga čime se pleme bavi. Tu svetu biljku ili posvećenu životinju pripadnici plemena smatraju starijom i važnijom od bilo kog pripadnika, razvijaju kult i on postaje totem.
2. Fetišizam je oblik religijske svesti sličan totemizmu jer se i ovde verue u natprirodnu moć stvari, biljaka i životinja. Rec FETICO prvi put su izgovorili portugalski mornari na obalama južne Afrike da bi njome označili ukrasne predmete na telo domorovca. Fetišizam je ustvari verovanje u moć amajlije (talismana) predmeta za koji se veruje da se pomoću njega moze uticati na natprirodno bice i koji donosi sreću onome ko ga nosi. I danas postoji verovanje u moć amajlije (talismana). Talisman može da bude predmet, deo neke biljke, životinje.
3. Magija je slična prethodnim oblicima religijske svesti, jer se i tu veruje u moć biljaka, predmeta, stvari, ali se magija karakteriše i praktičnim radnjama koje su slične onome sto želimo da se dogodi pa je suština magije da se slično izaziva sličnim. Zbog toga su primitivni ljudi pre polaska u lov crtali životinje koje su želeli da ulove i to na način na koji su to želeli da učine, verovajući da će se to zaista dogoditi. Magija kao oblik religijske svesti karakteristična je za primitivno društvo, ali se i ona kao i fetišizam zadržala sve do danas. Postoji crna i bela magija. Crnom magijom se čini nazao ljudima, dok se belom magijom čini dobro ljudima. Primera za crnu magiju ima mnogo. Vrlo čest primer je cepanje slike nekada voljene osobe, jer se veruje da se na taj način definitivno prekida veza, i nanosi se zlo osobi čija je slika iscepana.
4. Animizam je verovanje u duhove i to pre svega duhove predaka (vevovanje u vampire) ANIMUS - duh. Veruje se naime da ljudska duša samo privremeno boravi u čovekovom telu. Ona se na kratko seli dok čovek spava, a kad čovek umre njegova duša se trajno seli u telo nekod drugog čoveka, biljke ili životinje. Pa kako postoje dobri i zli ljudi, postoje i dobri i zli duhovi.Animizam je viši oblik religijske svesti od prethodnih oblika zato što se ovde razlikuje duh i telo. To je ustvari prelaz ka politeizmu, ka mitologiji gde ce razlika između duha i tela biti još vidljivija, a ona je najvidljivija u monoteističkim religijama.